Кондоминијум администратор: када је одговоран за кривично дело проневере?

Познато је да коришћење новца примљеног у друге сврхе за себе није законито. Али какву одговорност има администратор који користи суму етажног власништва за другог којим он управља?

Да ли се понашање управника стана може сматрати кривично релевантним ако у управљању више станова одлучи да користи суме које плаћају станови зграде како би платио износ који дугују станови друге зграде?

Злочин проневере предвиђен у чл. 646 Кривичног законика, кажњава свакога ко одлучи да из било ког разлога присвоји суме новца од других, како би стекао неправедну добит. Ово дело се кажњава строгим казнама, а уствари свако ко је за то одговоран може бити осуђен на казну затвора до три године и новчану казну до 1.032 евра.

Размотримо случај на који је недавно скренута пажња Касационог суда. Администратор више етажних станова искористио је суму од 52.089 евра не за плаћање трошкова даљинског грејања - специфичне сврхе због које је та сума плаћена - већ у различите сврхе и тачно за покривање одређених губитака који верификовани су у другом кондоминијуму којим је управљао исти стручњак.

Судије су закључиле да је кривично дело проневере завршено када је администратор на неверан начин управљао примљеном сумом и ако је присвојен неправилним повлачењем са текућег рачуна отвореног на име управљеног стана, у како би се исти износ пребацио на текући рачун кондоминијума са губитком. Приговор да се у стварности новчани износ није користио у личне и директне сврхе управника етажног система (као што је куповина аутомобила за личну употребу), већ заиста за сврхе етажне етаже и повезане са извршеним радовима.

Врховни суд је ставио акценат на однос који је успостављен између кондоминијума и администратора; на основу управљачке функције администратора, он прима суме новца од етажног стана како би обезбедио типичне етажне обавезе, попут плаћања пореза, плаћања трошкова управљања или стварања етажног фонда. Злочин проневере се дешава када управник етажног стана, кршећи своју руководећу дужност, даје му испоручене износе на другу дестинацију и неспојиве са добивеним мандатом и упутствима, мада није намењен задовољењу његових личних циљева.

На крају, кривично дело проневере према чл. 646 Кривичног законика може се кривично гонити и у случају да се новац користи у законите сврхе (у овом случају исплата дугова другог етажног власништва), али различит од оног за који је додељен износ , по принципу „раздвајања“ рачуна појединачних управљених станова у власништву.