Парадајз је поврће које долази у стотинама различитих сорти , које се разликују у облику и боји.
Округли или издужени, ситни парадајз чери или огромно воловско срце, класично дубоко црвено воће, све до жутог, зеленог, па чак и црног парадајза … Не недостаје парадајза за експериментисање.
Избор сорте може се извршити према укусима и намени : они који желе да направе сос мораће да посеју или пресаде назначену врсту парадајза, а они који воле парадајз чери треба да саде посебно оне.
Међутим, такође је потребно узети у обзир отпорност на болести , важан фактор у перспективи органског узгоја, из тог разлога се често преферирају древне сорте и врсте отпорније на раширене болести попут пероноспоре и алтернарије.
Препоручене сорте
Попис свих постојећих парадајза био би немогућ задатак, а листа гајених сорти била би дугачка километрима. Овде резимирам неке од најпопуларнијих и најцењенијих парадајза и неких одређених врста које сматрам занимљивим.
Ако не желите да прочитате целу листу сорти, одмах препоручујем своје омиљене.
- Као стони парадајз сигурно бих изабрао класично воловско срце , ако желите да запањите, можете га пронаћи и у лимунско жутој боји.
- Ако имате децу или ако узгајате парадајз на балкону, посадите вишње , најбоље од свих су оне црне зване црна трешња или чак „ зебра шљива “.
- За сос играјте на сигуран начин са традиционалним Сан Марзаном и познатим као сорта за сос широм света.
- Ако имате прилично сушну климу или мислите да често заборављате да заливате, одаберите сушени парадајз .
- Они који желе конкурентно воће могу да одаберу пататаро који производи парадајз тежак килограм.
- Камени парадајз је такође врло добар , сардинска сорта која остаје благо прошарана зеленилом.
Како одабрати који парадајз садити
Постоји неколико критеријума за избор , ево их:
- Ствар укуса. При одабиру парадајза који ћете гајити у башти морате узети у обзир свој укус и укус своје породице: постоје они који парадајз вишње или даттерини прождиру чак и као међуоброк, они који траже велике и сочне парадајзе салате, они који желе парадајз попут Сан Марзана. прављење соса и они који воле кисели укус зеленог парадајза, попут зелене зебре.
- Ствар простора. Ако парадајз морате да узгајате у уским просторима или ако започињете са балконским узгајањем парадајза, мораћете да тражите сорте које не развијају огромне биљке. Ако, с друге стране, имате терен, нећете морати да размишљате о величини биљке, већ размислите о припреми одговарајуће потпоре која ће је подржати. Постоје и врсте парадајза са специфичном биљком за раст, којој није потребна подршка.
- Ствар климе . Постоје неке сорте парадајза којима је потребно пуно сунца и топлоте да би родиле слатке плодове, друге које су погодније за још хладнију климу и такође се могу узгајати у планинским вртовима. Изаберите сорту такође узимајући у обзир где и када ћете узгајати парадајз, сваки квалитет има свој циклус усева.
- Питање отпора . Ако вам парадајз сваке године пероноспоре плијесни, боље је одабрати мање подложне сорте, ако имате тло сиромашно калцијумом и често имате вршну трулеж, одаберите округле, а не издужене парадајзе.
Главне сорте парадајза
Ево дуге листе тестираних и топло препоручених сорти парадајза, без тврдње да говоримо о свим познатим врстама парадајза, којих има стотине. Ако не знате који парадајз треба посадити у башти, погледајте, неки предлози ће бити корисни.
Разноликост парадајза чери
Чери парадајз или парадајз чери су веома популарна врста парадајза, плодови малих гроздова су углавном слатки и укусни, посебно их воле деца. Избор који је довео до стварања ових парадајза који се такође називају „ Пацхино “ направила је израелска компанија за семе, а не на Сицилији како би то име могло да помисли.
- Парадајз вишња или чери. Округли парадајз вишња је сјајна класика, укусна и продуктивна. Прилагођавају се многим употребама у кухињи, готово увек се користе као стони парадајз. Они нису подложни апикалној трулежи.
- Даттерини парадајз. Даттерино је врста парадајза са слађим плодовима од класичног чери парадајза, с тим да је биљка нешто више садржана у висини, али подједнако снажне и продуктивне величине.
- Пиццадилли . Веома позната сорта чери парадајза, мала биљка погодна и за узгој у саксијама, врло слатко и укусно воће.
Разноликост салата и стоних парадајза
Када се парадајз донесе на сто свеж, исечен на кришке и зачињен капљицом уља, особине воћа су посебно побољшане.
У парадајз инсалатари или "сто" су најпогоднији за ову намену. Широко се конзумира лети, самостално или у салатама. Заједно са моцарелом и босиљком чине капрезе, познато јело италијанске традиције.
- Ребрасти парадајз. Ребрасти парадајз један је од најпознатијих стоних парадајза, познат по постојаности и меснатости целулозе. Као и у салатама, можемо је јести и на роштиљу. Понекад између обала испољи труљење због недостатка калцијума, исте оне физиопатије која код осталих сорти изазива апикалну трулеж.
- Парадајз Ценцара. Сорта ценцара је врло рустикална и отпорна биљка парадајза, ограничене величине. Добро се одупире хладноћи и зато је погодан за северне усеве и рану сетву, док не подноси сувоћу. Такође се може добити одличан сос.
- Парадајз Окхеарт. Воло срце је једна од најкултивисанијих врста стоних парадајза, плодови су му неправилног облика, који подсећа на срце због сужавања врха. Плод је одличан, јер га „сва пулпа“, врло мало влакнастих унутрашњости, мало присутних семенки и врло танка кожица чине непоновљивим парадајзом у салатама.
- Џиновски парадајз. Сорта која хортикултуре задовољава величином плодова који у правилу прелазе килограм тежине. Месната пулпа и мало семенки, сличних овоме воловском срцу, благо ребрасто воће и светло црвена кожица.
- Росалинда и Ружа из Берна. Две сорте парадајза које карактерише врло светла боја коже и пулпе. Благо кисели укус и изврсна конзистенција чине га врло погодним за салате.
Сос парадајз
Постоје парадајзи који су погоднији од других за прављење соса, морају имати мало влакнасте пулпе и не превише кисели укус.
- Сан марзано и Сан марзано нано. Сан Марзано је сигурно један од најкласичнијих парадајза, идеалан за конзервирање као сос, због својих карактеристика коже и пулпе. Његов благо кисели укус и резултирајући густи сос прославили су га широм света као сос од парадајза.
Постоји и патуљаста верзија Сан Марзано, са мањом биљком, која не захтева браце и пупање. - Картонска кутија. Традиционална сорта Тусциа (Лацио), коју карактерише издужено воће, празно изнутра (отуда и назив „кутија“). Са чврстом пулпом и густом кожом, често се користи за сосеве, али такође можемо искористити карактеристични вакуум за припрему пуњених парадајза.
Древне сорте парадајза
La scelta di varietà antiche italiane permette di beneficiare di caratteristiche positive di resistenza e di adattamento al nostro clima che si sono selezionate nell’arco dei decenni.
- Pomodoro principe borghese. Varietà di pomodoro antica molto rinomata, pianta poco soggetta alle malattie. La varietà principe borghese è ottima per realizzare pomodorini secchi e sughi di qualità, dove si esalta il loro sapore.
- Pomodoro seccagno. Varietà antica che è oggi oggetto di una meritata riscoperta, per cui si tratta di una tipologia molto di moda. Il seccagno come si intuisce dal nome si caratterizza per la grande resistenza all’aridità ed è quindi la specie più indicata per terreni e climi siccitosi.
Le piante sono di piccola taglia e necessitano di pochissima manutenzione, producono frutti piccoli ma molto saporiti. - Pomodoro patataro. Questo pomodoro viene chiamato patataro perché ha foglie simili a quelle della pianta di patate, i frutti possono raggiungere grandi dimensioni arrivando a pesare fino a un kg, tanto che la varietà viene chiamata anche “chilotto”.
- Pomodoro camone. Varietà tipica della Sardegna, dai frutti piccoli (poco più grandi dei ciliegini), che restano screziati di verde anche a maturazione. Buccia liscia e sottile, frutto croccante al morso e di gusto buonissimo.
Pomodori colorati
I pomodori non sono soltanto rossi: esistono varietà nere, particolarmente benefiche per l’alto contenuto di licopene antiossidante, ma anche specie gialle e con striature verdi, come i green zebra.
- Pomodoro giallo. Questi pomodori ciliegini di colore giallo sono particolarmente apprezzati per l’estetica. L’inusuale color giallo limone è molto vivace e abbellisce sia l’orto giardino che i piatti preparati con questo ortaggio, consigliato anche per ornare i balconi.
- Cuore di bue giallo. Esiste una varietà di pomodoro cuore di bue a buccia e polpa giallo arancio, le caratteristiche organolettiche, la forma e la consistenza sono le stesse del classico cuore di bue, se si vuole dare un tocco originale si può scegliere questo colore più insolito.
- Nero di crimea. Antica varietà di pomodoro nero, riscoperta in tempi recenti e apprezzata soprattutto per le proprietà benefiche, che gli valgono a volte l’appellativo di ortaggio “anti cancro”. Meno nero come colore di altre specie (ha dei riflessi scuri, su campo rosso purpureo).
- Pomodoro nero carbone. Bellissimo pomodoro a frutto nero, ricco di licopene ma anche di molti altri elementi utili che lo rendono un’ottima fonte di sali minerali e vitamine, particolarmente preziosi d’estate. Il nero carbone ha una scenografica buccia scura ed è ipocalorico.
- Datterino zebrato o green zebra. Questo pomodoro datterino presenta una buccia un poco più spessa e croccante, che ha la particolarità di restare screziata di verde anche a maturazione, mantiene anche un ottimo sapore acidulo.
