Тари је порез који се плаћа општини за одлагање чврстог градског отпада и у суштини представља накнаду коју општина захтева за услугу сакупљања и одлагања отпада на својој територији.
Предуслов за примену тарифе је заузимање просторија и непокривених површина. Као такве, својине које се користе у било коју сврху са припадајућим прибором опорезују се. Тари се примењује на посебан начин у односу на површину за ходањеимовине. Да би олакшала пореским обвезницима идентификовање површине која ће се израчунати за потребе Тари, Агенција за приходе је ажурирала катастарску премеру стамбене имовине уношењем квадратних метара и предвиђајући назнаку катастарског подручја за потребе Тари која, за потребе само у стамбене сврхе, не узима у обзир балконе, терасе и друге одговарајуће непокривене површине.
Ко мора да плати
Порески обвезници су сви субјекти који заузимају имовину у било ком својству, дакле и власник и закупац који живи под киријом. Међутим, ако је у другом случају реч о кратком најму, тј. Не прелази 30 дана у току године - на пример кућа за одмор - власник увек плаћа порез. А ако је имовина у временском дељењу или има неколико власника, сваки од њих плаћа порез на основу свог дела власништва.
У случају етажног власништва, администратор нема никакве обавезе или солидарне везе према етажном власништву, који су и даље једини субјекти који морају да плаћају порез као корисници.
Кад не платиш
Тари не доспева када је имовина неискоришћена , односно када је недоступна због објективних услова као што су недостатак веза са електричном енергијом, плином и водом.
О правилима о Тарију на локалном нивоу одлучује појединачна општина која може успоставити било коју хипотезу о ослобађању или смањењу пореза, на пример онима који имају врло низак доходак или у случају употребе имовине на непрекидној основи или једног станара или ако корисник борави у иностранству дуже време. У случају кондоминијума, Тари се не наплаћује на неким заједничким деловима који се не користе искључиво, као што су, на пример, улазни хол или приступне степенице или оне просторије у којима је објективно немогуће произвести отпад самостално, попут подрума и тавана .
Колико и када платити
Порез се састоји од фиксног и променљивог дела, који се први утврђује множењем површине пода и фиксне јединичне стопе коју утврђује свака општина, а на коју се затим мора додати 5% што представља износ који се дугује као покрајински порез, док друго упоређивањем количине преосталог додељеног отпада, укључујући обавезну минималну количину.
Износ Тарија је међутим утврђен општинском уредбом и порез се плаћа за календарску годину . Општина је та која унапред попуњене билтене шаље директно кући пореских обвезника, наводећи рате и релативне рокове за плаћање пореза, не доводећи у питање могућност плаћања једним решењем.
ПИТАЊЕ ЧИТАЧА О ВАШЕМ СПЕЦИФИЧНОМ СЛУЧАЈУПитање Мауриција М.: Ја нисам продавац. Добио сам нежељено изненађење примањем последње рате пореза на отпад из 2012. године од 130 евра, која ми је можда промакла. Изјављујем да сам увек плаћао све порезе или рачуне чак и унапред. Проблем је што су ме такође казнили новчаном казном од 50 евра. Да ли је тачно да због недостатка правовремених провера од стране општине морам да платим казну након четири године? Могу ли се жалити и платити само оно што припада?
Одговорити: Закон омогућава општинској управи да врши процену пореза на отпад у периоду од пет година. Ако процена касни, ништа се не би догодило, ни санкцијама ни порезом (такозвано изумирање на рецепт). Тамо где се, с друге стране, као у овом случају, процена врши у условима предвиђеним законодавством, мада након неколико година, закон предвиђа повећања путем пенала и камата које порески обвезник плаћа - можда без његовог знања - у случају неплаћања. Стога, уочи утврђених заосталих обавеза, не постоје ваљани разлози за могуће противљење.